JELENA DAILY

Možda mi nikad nije bilo teže da započnem neki tekst kao ovaj, jer treba se vratiti na početak maja.

Četiri godine putem instagrama, i nešto kraće bloga, delim svoje svakodnevne male radosti. Čvrsto verujem da kvalitetan život ne možeš živeti uz lošu energiju. Energija je ono što se ne vidi ali je osećamo mi i ljudi oko nas. Pre svega moja porodica, a onda i svi vi koji pročitate koji red mojih misli ili pogledate fotografiju koju sa vama podelim. Sve zrači energijom. Pitaju me kako sam uvek nasmejana i raspoložena. Nisam uvek. Ali jesam većinu vremena. A većina postavlja ton danu, dani životu. Verujem u radost kao nit vodilju, i isto tako znam da mi moramo biti dobro da bismo dobro davali.

E, pa ovog maja bilo je teško, bilo je izazovno nekada čak i nemoguće osećati radost i biti dobro. Kolektivna energija tuge, straha, besa, bila je na vrhuncu i malo ko joj se mogao odupreti. Pa ipak, bilo je u redu osećati sva ta osećanja. Nije bilo lako ali ona tome služe, da se osećaju. Možda su nas podsetila da smo samo ljudska bića.

Nije u skladu sa mnom da delim nešto što vas ne može inspirisati, izmamiti vam osmeh ili pomoći da se osećate bolje. Zato sam se, kao i mnogi ljudi koji inspirišu mene, na neko vreme povukla sa mreža i potrudila se da svojoj duši pružim nežnost, da je nahranim, obnovim i pobrinem se za njenu higijenu. Higijena duše bila je moj prioritet ovog maja.

Neko vreme nisam konzumirala baš nikakav sadržaj na društvenim mrežama, čitala sam, pisala, fotografisala , šetala i vizualizovala uz muziku visoke frekfencije i eterična ulja. Kao da je i priroda radila isto. Red sunca, red kiše, da spere sve. I pored promenljivog vremena uspevale smo da uhvatimo sunčane momente i spustimo se uz Dunav, hodamo bose po pesku, igramo čoveče ne ljuti se i jedemo prve ovogodišnje trešnje. Duša se revitalizovala.

Foto-aparat je stigao u najboljem momentu , pisala sam vam već jedan tekst – First days with my camera na tu temu. Pronaći radost i stvoriti vreme za nju, to je nekako poenta svega. Dozvoliti srcu da se raduje i bude dobro, ne krnjiti ga brigom i strahovima. Zato ne čitam novine i ne gledam vesti. Zato tražim lepo u svakom deliću dana. To nije sebičnost, to je odgovornost prema sopstvenoj deci koja me trebaju. Kad bismo svi davali deci najbolje od nas samih i oni bi izrasli u bolje ljude i davali svojoj deci ono najvrednije što imaju, njihova deca isto, i tako sa generacije na generaciju, iz porodice u porodicu, ovaj svet bismo kao pojednici mogli da učinimo boljim mestom.

Prijateljica mi je preporučila izvanrednu knjigu od koje se ne odvajam, Put umetnika, Džulije Kameron. Možda bi najpreciznije bilo nazvati je priručnikom za podršku oslobadjanja kreativnosti. Sadrži precizno osmišljene vežbe i planiram da vam u posebnom tekstu malo detaljnije pričam o njoj. U book clubu smo čitali klasik , Veliki Getsbi, F. Skota Ficdzeralda, i bio je to jedan od lepših razgovora o književnosti. Ako dugo niste čitali ,stara’ , kultna dela, toplo vam preporučujem. I, konačno sam dobila taj poziv iz biblioteke da je knjiga koju sam par meseci čekala slobodna. Fenomenalna Tejlor Dzenkins Rid , i njen roman Dejzi Dzouns i šestorka , par utisaka sam ostavila na instagramu pa bacite pogled.

Slavili smo neke nove početke i neke davno započete priče koje traju i danas. Mona je išla na svoj prvi trening tenisa, Bane i ja smo proslavili osamnaestu godinu naše ljubavi. Punoletstvo. Iskusili smo kako je to provoditi vreme u kući sa bazenom, klinci su se jednoglasno složili da možemo i da se preselimo, pa ipak bio je to samo lep poslovni meetup na koji smo sa Banetom bili pozvani. Prvo ovogodišnje plivanje i preplanula ramena. Isplanirali smo letovanje i nekako se sa poslednjim danima ovog meseca oseća kraj jedne sezone i početak neke nove. Dok privodim tekst kraju, kroz prozor čujem male maturante koji uz pesmu ispraćaju jedno doba svog života i pitam se kad pre je došlo vreme da mislimo o udzbenicima za treći razred.

Jun donosi leto. A leti je sve lakše, lepše, lepršavije. Neka tako i bude.

Jelena