Kad smo skretnicu za centar Zlatibora ostavili za sobom i produžili visoko ka nepreglednoj čistini belih planinskih obronaka, kao nacrtanih na platnu, znala sam da je odluka da zimski raspust provedemo dalje od svakodnevne gužve bila dobra. Samo naša kućica u nekoj šumi, na planini, u divljini, izolaciji (ova reč ne zvuči lepo poslednjih 2…

Kad bismo se danas našli na kafi izgrlila bih vas i čestitala vam praznike kao što se to činilo nekad, uvek, oduvek… I ne bih vas pitala kako ste. To pitanje dobilo je tako čudnu konotaciju… to pitanje otvara prostor za retrospektivu… to pitanje kao odgovor najčešće se završava pitanjem meni – ,,a kako si…