Još od vrtićkih dana, rekla bih, nisam redovno spavala posle ručka.
Verovatno od tih istih vrtićkih dana nisam ni ustajala ovako rano svako jutro, hej alarm u 5. 🙂
Isprobavam walking meditation, čim svane. Posle devet je već toliko toplo da mi je letnja dokolica u stanu pod klimom omiljena aktivnost.
Sad je već logičnije to što svakodnevno dremamo, da ne kažem, imamo naptime 🙂
Godinama nisam pala dok sam vozila rolere, a onda mi se to desilo dva puta za redom i sad smo na priličnoj distanci. Gledaju me iz gepeka kako se još jedno jutro, ponovo, odlučujem za brzo hodanje umesto za vožnju. Navućiću ih ponovo na noge, nekad. Ona suoči se sa strahom mi nikad nije išla.
Kako se vratimo sa mora tako me uhvati poriv da sve raskrčim, preuredim, pretresem, sklonim višak, namestim mesta za novo i sveže. Jesen donosi nove početke, i kako leto odmiče tako ih sve više osećam i radujem im se.
Kažem prijateljici da imam osećaj kao da živim u Bramasoleu. Da se razumemo, to je samo i isključivo moj subjektivan osećaj 🙂 Istina, daleko smo od stare toskanske vile, čije renoviranje je Frensis Mejz opisala u knjizi Pod suncem Toskane, ali osećam ja tu neke poveznice. Bane dovukao merdevine, malo krečimo zidove, pa napravimo pauzu za espresso, opet krečimo, pa ispratimo par sportskih zbivanja na tv-u. Do pola dana ja kuvam ( isečem lubenicu i dinju), predveče Bane caruje kuhinjom. Čovek pravi paste kao da je u nekom životu živeo u toj Toskani.
Hrana je naš love language.
Juče smo posle dremke trknuli na jedan sladoled od pistaća i espresso s’nogu. Deca porasla, ostali kod kuće da gledaju film.
Nisam se šminkala nedeljama. Manikir je ostao negde na letovanju.
Pronašla sam baku na pijaci koja prodaje zrele smokve iz svog dvorišta.
Pre neko veče smo gledali odličan film na Netflixu – Find me falling. Divan, letnji.
Jedno popodne sam ponovo odgledala Eat Pray Love. Sveto trojstvo ako mene pitate.
Pronašla sam magazin koji, osim što je za nas vizuelne fanatike apsolutni pogodak, zamislite, obiluje i kvalitetnim tekstom. Marie Claire, letnji specijal, vuče te da se opustiš pored vode ili u rashladjenom stanu (ja biram) i čitaš sve, od korice do korice.
Jovana mi je poslala svoju novu knjigu. Ne znam kako, ali ona ume da oživi svaki, baš svaki osećaj rečima. Zna da im pogodi boju, oblik i miris. Ljubav i ostala godišnja doba, tako ju je nazvala. Ta knjiga je to. Svaki stih je jedan mali život. Držim je na ormariću pored bočice vanile i lavande, uz krevet, i pre nego se prepustim popodnevnoj dremci, čini mi se kao da dajem poljubac životu, uz svaki njen stih.
Što volim kad mi stigne mail i već vidim počinje sa I hope this email finds you well – it does. Javljaju da će mi diplomu sa masterclassa poslati poštom:-) Avionske karte za Ameriku stigle u drugom mailu. Početkom oktobra letim preko bare.
Zagrliću mamu posle sedam godina.
Proslavili smo deset godina od kako smo mama i tata. Simona je dobila rodjendansku žurku na bazenu za koju verujem da će joj ostati jedna od onih uspomena koje se urežu u neki delić duše i isplivaju kad god se pomisli na detinjstvo.
I tako, odmaramo…
JELENA DAILY 