Pregurali smo I taj septembar, uhodali se u rasporede, uspostavili neke nove dnevne rutine, naoštrili olovke i krećemo. Putovanje zvano – Šta ćeš biti kad porasteš?
Septembar i oktobar nekako odišu tom energijom velikih početaka. Grad se puni studentima, na svakom koraku su reklame za nove školice i kurseve, iza svakog ugla izvire veliki ranac nakačen na mala ledja prvačića koji žuri da ga se reši i izleti u park na igranjac po još jednom toplom jesenjem danu.
I ono famozno pitanje nekako je u vazduhu svih ovih dana – Šta ćeš biti kad porasteš? Svi idu ka tom cilju, da postanu to, nešto.
Volela bih da mogu da im skratim put i pokažem im neke prečice, ali to ne ide tako. Volela bih da mogu da im kažem da sve te lekcije koje ih toliko muče, svi ti trapavo nacrtani krugovi šestarom kod moje trećakinje (još uvek se navikavam na činjenicu da je već u trećem razredu) , i svi ispiti zbog kojih se nižu neprospavane noći, neće nužno doneti sreću. I to što konačno postaneš kad porasteš (čitaj – kad dobiješ diplomu) verovatno neće biti mesto na kom ćeš zabosti zastavicu – Cilj. Volela bih da sad već mogu da znaju da će taj njihov cilj biti preoblikovan u nov početak.
Najviše od svega bih volela da saznaju kako se jedini tačan odgovor na pitanje Sta ćeš biti kad porasteš krije u jednoj reči – sloboda.
Kad porasteš budi slobodan da ostaneš dete!
Slušaj svoje želje i učini sve da ih ostvariš istim žarom kojim si se borio za svoje ideje dok si bio dete. Neke će te možda paralizovati i činiti se nemogućim, neostvarivim, prevelikim… No, ipak sve su tvoje. Da nisu tvoje ne bi te golicale kroz dan, ne bi ti širile trnke po telu dok o njima razmišljaš. Ne bi došle tebi da ne možeš da ih ostvariš.
Znate li šta mene obori sa nogu?
Ono kad vidim roditelje koji primerom šalju svojoj deci sve poruke o kojima sam upravo pisala. Mama koja je sa prvim septembrom ispratila klince u školu a onda se i sama vratila u školsku klupu. Konačno je upisala onaj kurs o kom je toliko maštala, novu školu ili neki nov smer. Mama koja je odlučila da u svojoj četrdesetoj godini napiše knjigu. Mama koja je otišla na svoj prvi čas slikanja, i ona koja se konačno upisala na karate. I ona koja je bila hrabra da se predomisli pa je od doktorke postala mali kreativni preduzetnik. Sve te mame, koje lično poznajem opredile su se za slobodu. Slobodu da probaju, da se predomisle, da nešto prekinu i nešto novo počnu. Slobodu da kažu ne i hrabrost da strah spakuju i odlože ga dalje od svojih snova.
Sloboda da postaneš svestan svoje strasti i slediš je, bez obzira koliko godina imaš i koji period života živiš, to je, dragi moji, ono što svi treba da sledimo. Mnoge će njihova strast odvesti u pravcu novog posla, mnogi će čak zaraditi novac od nje, mnogi će preimenovati svoje zanimanje i struku. Ona manjina koja je imala mudrost da svoju strast otkrije u tim ranim školskim godinama verovatno danas ima i pismenu potvrdu o njoj, ali to nije važno. Ne treba ti pismena potvrda i odobrenje da slediš svoju strast. Koliko svetskih značajnih imena znamo a da u njihovoj biografiji nigde ne piše da su se školovali za ono što su danas, i u čemu su najbolji?!
Japanci smatraju da svako ima svoj Ikagai. Kažu da u nama postoji strast za nečim, jedinstveni talenat koji našim danima daje smisao i koji nas podstiče da dajemo sve od sebe.
Zato vas na početku ove nove školske godine pozivam na jedan ozbiljan sastanak sa samima sobom. Pretresite i najdublje uglove svoje duše. Pitajte je šta želi i od čega raste. Ohrabrite se i stvorite vreme za svoj hobi. Nema granice dokle vas bavljenje njime može odvesti. A ako ga još niste pronašli, vaš prvi i jedini sledeći zadatak je da ga pronadjete.
I, možda ono najvažnije, setite se da vas te mali oči prate. Možete li da se setite šta su vaši roditelji radili sa strašću, koji hobi su negovali? Znate li da mnogi ljudi u zrelim godinama ne znaju da je njihova majka ikada imala hobi koji ju je radovao. A imala ga je, samo mu iz ko zna kog razloga nije dala prostor, vreme i ljubav.
Pa, šta ćese biti kad porasteš, a šta kad odrasteš?
Za kraj vam predlažem dve aktivnosti koje vam mogu dati vetar u ledja i jedan zagrljaj hrabrosti na putu ka otkrivanju i zadovoljavanju svoje strasti.
Prva je da pročitate knjigu Ikigai koju su priredili Ektor Garsija i Fransesk Miraljes.
Druga je da poslušate izvanredne seminare Marine Ćosić . Lično sam preslušala svih devet njenih seminara iz ciklusa Business, re-defined i dobila potpuno nov uvid u put kojim koračam. Dobila sam talas nove energije, usvojila nova znanja i ono najdraže, imala sam osećaj da me celim tim putem neko drži za ruku i korača uz mene. Prvi od devet, seminar Kako se odvažiti i slediti svoj san treba da poslušaju baš svi.
Stvarajte početke.
I, uživajte u putovanju.
Jelena
JELENA DAILY 