Možda ste nekad razmišljali o mesecima u godini kao o jednom krugu vremena obeleženom nečim što ga identifikuje. Znate ono, neki mesec prvo te asocira na rodjendan mame ili tate, onaj u kom si rodjen je tvoj, imaš mesec u kom slaviš godišnjicu…
Razmišljajući ovako shvatila sam da je za mene jul, decenijama već, posebno obeležen najsrećnijim sastancima i setnim rastancima. Obeležen je velikim životnim dogadjajima, baš u julu pre mnogo godina sam izgubila nju da joj budem unuka, a onda, pre devet godina, opet u julu, stigla je ona da me zove mamom. U julu sam prvi put preletela okean da zagrlim roditelje i sestru posle nekoliko godina, opet u istom ovom mesecu, nakon petnaest godina moja sestra je ponovo kročila na naše tlo i prošetala ulicama grada kojima smo je vodili kada je bila dete. Znam, zakomplikovala sam svim tim silnim brojevima, možda bi mi trebao kalkulator da se sračunam, pa ipak, godine nisu toliko važne. Važni su jul i momenat u vremenu.
Čekao se ovaj jul od jesenas još, Mona i Lav su precrtavali dane do tetkinog dolaska. I neverovatno je kako deca u svega par minuta prigrle trenutke kao da su se samo nastavili tamo gde su nekad stali. Sećam se kad je Simona sa nepune dve godine prvi put uživo zagrlila moju mamu na čikaškom aerodromu, delovalo je kao da je sa svojom bakom provela više dana nego sa nama. Tako je lako biti sa svojima.
A jul ko’ jul, svake godine obavijen onom svojom vrelinom kojoj se iznova čudimo i komentarišemo da nikad nije bilo toliko toplo. Asfalt gori, trava je sasušena i spržena. Ugrabila sam poslednje hortenzije od drage bake kod pijace. Suncokreti sada bujaju i sve što ti treba je dobra knjiga, mesto pored vode i rashladjena lubenica. Dve su na mom julskom spisku pročitanih : Malibu gori, Tejlor Dženkins Rid i Hiljadu čudesnih sunaca, Haled Hoseini. Verujem da je većini poznata Haledova veličanstvena knjiga o prijateljstvu, ljubavi i strahoti avganistanskog rata. Malibu gori, medjutim, nije još štampana na srpskom, dobila sam je od koleginice iz book club-a u hrvatskom izdanju. Odlično julsko štivo, roman koji sam pročitala u dva dana, na prvi pogled možda lagano ali sa mnogo otvorenih pitanja za razmišljnje, kao što je već dobro poznat stil ove sjajne američke autorke.
U difuzeru se celog jula ,dime’ pepermint, limeta, ruzmarin i lavanda, valjda mi nedostaje onog Mediterana od prethodnog meseca pa se šlepam na sve načine. 🙂
Veština da u gradu stvoriš dašak morske struje vežbala se svakodnevno. Sve može da posluži, i Dunav, i tuševi na Štrandu i poneki bazen. Pobegli smo na jedan dan na obronke Fruške Gore u zadijujuću vikendicu Sunny Side .
Za kraj ostavljam još par fotografija da zamene reči i dovrše našu ovogodišnju julsku priču.
Upravo me je prekinuo poziv kurira. Javlja da su nam stigli udžbenici za treći razred. Treći? Kao da sam juče pisala blog pred prijem prvaka. Guram sve ovo u neki zabačeni kutak uma koji neću otvarati bar još dvadesetak dana. Spremni smo za još jedan mesec raspusta, još jednu rodjendansku tortu i zrelo groždje.
Ne može baš sve da se smesti u jul.
Jelena
JELENA DAILY 