Hodamo uz šumu, miris borova i zvuk morskih cvrčaka ispunjavaju sve, Mona dovikuje (ona uvek ide prva): ,,Koji je danas dan?’’ Često se koristimo frazom da ne znamo koji je dan u nedelji kada želimo da opišemo dane bez obaveza. Ali, kako izgleda kada zaista ne znaš? Bane i ja se gledamo, ja računam na prstima, ako je bio ponedeljak kada smo stigli na more koliko smo već puta spavali, na kraju dobijamo različite računice. Licitiramo danima, telefoni su nam isključeni i shvatamo da delimo trenutak u kom ne znamo koji je dan, datum, ni koliko je sati.
Već posle prvog dana mogla sam po položaju sunca znati od prilike u kom smo delu dana. Oko 6, dok još svi spavaju, izvlačila sam se iz sobe sa torbom pripremljenom veče pre – vrećica Ningxia-e, boca vode, banana, par bočica eteričnih ulja, The five minute journal, knjiga i foto-aparat taman skinut sa noćnog punjenja. Baterije pune. Sunce se probija iza brda, deo po deo plaže dobija zlatni odsjaj i još kratko, dok grad ne oživi, mogu da gledam galeba koji kruži. Uveče je nebo prošarano rozim nijansama kao akvarel.
Znam stenu u čijem podnožju je hladovina u najtoplijem delu dana pa ponekad ostajem u njenom okrilju dok Bane i klinci imaju popodnevnu dremku.
Sklopili smo poznanstvo sa jednim starim meštaninom koji nas svojim čamcem vozi do svih mesta koja sa kopna nismo mogli ni da zamislimo.
Kapetan, kako ga Lav zove, ima najlepše priče o mudrosti življenja. Svaki put kad kročimo na kopno razmišljamo o onom što nam je ispričao i pravimo prećutne planove u glavi kako da se preselimo na more.
Čovek je proputovao pola sveta, ali mir, lakoću i smisao života nisu mu donele ni razne titule, odelo i kravata, skupi automobili i stanovi. Kaže da ih je pronašao u slobodi da plovi morem, roni i živi bez sata na ruci i cipela na nogama.
Apsolutno mu verujem.
Iskačemo sa čamca u plićak plaža koje nemaju prilaz za brodiće. Na svakoj govorimo da ćemo ponovo i sutra doći, jer nam se toliko dopada. Pa, ipak, jedno letovanje nema dovoljno sutra da se vratimo na svaku od njih.
A vreme ko vreme, valjda daje sve od sebe da ti dokaže koliko su promene lake. Od mirnog mora do ogromnih talasa, od letnje žege do letnjih pljuskova. Jedno letovanje možda jeste dovoljno da doživiš primorje iz svih njegovih uglova.
Na kraju svi osećamo da nam je ovaj gradić ponovo uzeo delić srca. Utabao je naše korake i osmehe, u pesak, more, stene i šumu. Čuva nešto naše. Uvek razmišljam kako ljudi desetak dana letovanja uzimaju kao usputno mesto u životu, koje je tudje a oni su samo gosti, u prolazu. Za mene, letovanje je mesto u kom smo nas četvoro živeli bez vremena i okvira. Mesto koje je postalo deo nas onoliko koliko smo mu se predali.
Iz Petrovca, gradića koji ima dušu.
U nekom nultom vremenu izmedju juna i jula.
Jelena
JELENA DAILY 