Pričajući sa prijateljicom na temu lične ispunjenosti pitala me je šta je to što bih radila jedan ceo dan u kom ne moram da radim baš ništa drugo. Nisam razmišljala ni tren, rekla sam joj: ,, Išla bih okolo i fotografisala’’.
Zaista, kada je pravo vreme da ispunimo neku želju svojoj duši? Ja sam odlučila, odmah! Počela sam da izvlačim svoje zakopane snove, da im skidam prašinu , glancam ih i oživljavam.
Znate o onom kursu kuvanja, možda pletenja, yoge, plesa, nekog drugog sporta, fotografije, pisanja , o kom ste sanjali nekada pa ga pod arsenalom savršenih izgovora zatrpavali sve dalje i dublje od sebe. Tako vam želim da se usudite i izvučete ga kao što sam i ja svoj!
I jednostavno sam krenula. Počela sam da pretražujem kurseve fotografije, tutoriale, pogledala sam na desetine recenzija kamera, javila se ljudima iz ove oblasti i zamolila ih za savet, nisam želela da čekam ni trenutak više.
Nekoliko vas na instagramu me je pitalo kako sam odabrala foto-aparat, koji je najbolji za početak i slično… Nisam sigurna da postoji osoba koja će moći da vam da tačan, jasan i samo jedan odgovor na ta pitanja, jednostavno ćete morati da istražujete. Ja sam uvek zamišljala kako kvalitetne kamere moraju biti velike, robusne, teške… Iskreno, Canon mi je bio sinonim za to. Na kraju sam odabrala nešto sasvim drugačije. Odlučila sam se za Sony-jev mirrorless fotić sa već prilično popunjenom wish listom dodatnih objektiva kojima bih proširila mogućnosti. Uglavnom, mirrorless aparati naspram DSLR aparata su tanji i lakši jer nemaju u sebi ogledalo. Želja mi je da svoj fotić što češće u svkodnevnom životu imam uz sebe i vrlo je verovatno da neki teži i veći DSLR ne bih tako lako uklopila u svoj životni tempo.
I pre nekoliko dana je kooonačno stigao. Nema većeg deteta u našoj porodici za iskazivanje radosti od mene. I da, tačno je da današnji telefoni mogu da urade mnogo toga po pitanju dobre fotke, ali sa svojim fotićem sam prvi put osetila pravo iskustvo fotografisanja.
I znate šta, moj najdraži grad doživljavam iz sasvim nove perspektive. Još je lepši…
Neki drugi put ću vam pisati na koje sve načine ljubav prema fotografiji čini moj život boljim i kvalitetnijim.
Za kraj vam ostavljam jedan mudar spisak iz predivne knjige Put umetnika, Džulije Kamerun, koji će vam možda biti onaj glasić bodrenja da krenete sa oslobadjanjem svoje kreativnosti i pozabavite se onim o čemu oduvek maštate. Vi sigurno znate šta je to.
Da li govorite da biste, samo da ozbiljno shvatite svoj kreativni potencijal, mogli:
• Prestati da govorite sebi ,,Prekasno je’’
• Prestati da čekate da zaradite dovoljno novca kako biste se bavili onim što stvarno volite
• Prestati da govorite ,,to je samo moj ego” kad god počnete da žudite za kreativnijim životom
• Prestati da govorite samom sebi da snovi nisu važni, da su to samo snovi i da bi trebalo da budete pametniji
• Prestati da se bojite kako će vaša porodica i prijatelji pomisliti da ste ludi
• Prestati da govorite da je kreativnost luksuz i da bi trebalo samo da budete zahvalni za ono što imate.
Jelena
JELENA DAILY 
One response to “First days with my camera”
[…] je stigao u najboljem momentu , pisala sam vam već jedan tekst – First days with my camera na tu temu. Pronaći radost i stvoriti vreme za nju, to je nekako poenta svega. Dozvoliti srcu da […]