Negde sam izmedju dva mini raspusta, sedim u bašti restorana koja neodoljivo odiše francuskim chich-om , upravo sam malo zgrešila a opet se osećam tako dobro, ispunjeno, poletno. Naime, pre desetak dana sam prestala da pijem kafu. I sve je teklo prilično glatko do ovog momenta. Bašte novosadskih kafića imaju posebnu draž kojoj je teško odoleti, osetila sam miris espresso-a a da ga nisam ni videla, Bane me je pogledao u preostalih deset sekundi dok semafor ne prebaci zeleno za pešake i rekao : ,,Ostani ti, popij kafu i završi blog, mi prelazimo pa ćemo bacati frizbi u parku, nadjemo se tamo’’ . I evo me, pišem rekapitulaciju aprila i uživam u najlepšoj kafi koju sam u životu pila gledajući Novi Sad kako živi subotom.
Ako napišem da smo većinu meseca živeli, radili, učili na ulici, neću mnogo pogrešiti. Stan nije najbolja opcija kada sunce mami kroz prozor. Popakujemo knjige, jagode i ćebence pa idemo od Štranda, preko trga, Dunavskog parka pa sve do Petrovaradinske tvrdjave. Ne sećam se da je ranije grad posećivalo toliko turista. Nekad se stopimo sa njima i podižemo glave u pravcu škljocanja objektiva njihovih foto-aparata. Probajte nekada da budete turista u sopstvenom gradu, zavolećete ga još više.
Kad već pomenuh taj foto-aparat, moram vam spomenuti najdražu odluku koja je april iznedrio. Dala sam ovom svom unutrašnjem detetu svu ljubav i ispunila mu dugogodišnju želju – moj prvi, pravi foto-apart je na putu ka meni. Ne pamtim kad sam nakon eteričnih ulja nešto tako dugo i neumorno istraživala i učila. Do sitnih sati pratila sam online kurs fotografije, i konačno sam se pre par dana uživo, u svojim rukama upoznavala sa njim. Tako sam spremna za jednu novu kreativnu avanturu.
U svakoj kreativnoj avanturi idealno je imati nekog da te drži za ruku i bude ti vetar u ledja u onim trenucima kad ego počne da sabotira. Toplo vam preporučujem knjigu Velika čarolija, Elizabet Gilbert koja je baš to – riznica mudrosti i izvor hrabrosti za kreativno življenje. Čitam je već drugo proleće za redom.
Pročitala sam dva romana u aprilu. Ljudska posla francuske spisatjice Karin Tuil sam ,progutala’ u par dana i na instagramu sam ostavila kratku recenziju . U book club-u smo čitali Sa nama se završava, Kolin Huver i ovo je prvi put da se susrećem sa delom autorke koja niže bestselere i kako kažu, zarazna je sa svojim romanima. Tema je izuzetno značajna, radnja je dinamična a likovi su karakterizovani tako da ti lako i brzo udju pod kožu te se roman čita u svega par dana. Ipak, stilski roman ne vredi mnogo, previše je nekih kliše scena i lakše bih ga zamislila kao uspešnu Netflixovu mini seriju nego kao ozbiljno književno delo. No, nećete pogrešiti ukoliko ga odaberete za lagano letnje štivo.
Početkom meseca večeri su izgledale uglavnom tako da smo, nakon što bi deca zaspala, napravili neku difuzer kombinaciju koja teleportuje pored mora (ruzmarin, limeta i lavanda) i kao hipnotisani sedali pred tv i gledali jednu grčku seriju na Netflixu. Možda je ovo i jedina serija koju sam pogledala u poslednje vreme ali evo, čim se bude pojavio nastavak, tu sam. Maestro in blue, o ljudima, ljudskim odnosima, izazovima, zabranjenoj ljubavi, škakljivim temama, velikim tajnama, gresima i o umetnosti. Spoj muzike i očaravajućeg ostrva Pahos u desetak epizoda.
Kao što rekoh na početku, negde sam izmedju dva mini raspusta. Valjda je to vreme izmedju Uskrsa i Prvog maja rezervisano za planiranje i maštanje uz odmor i dobru hranu. Sve više od toga započinje se posle praznika. Uglavio se tu još i jedan detox. Da li ste čuli za suvo četkanje tela? Dry brushing je tretman u kojem se, trljanjem kože četkom, stimuliše limfni sistem, te poboljšava protok krvi i limfe. Challenge Detox limfe je pokrenula moja draga prijateljica sa instagrama Irena i u highlightu čuva sve detalje ovog izuzetnog iskustva pa vam ostavljam njen IG .
Za arhivu aprila još imam da prijavim prve božure, jorgovane i uspešan dekupaž na uskršnjim jajima.
Čitamo se u maju.
Jelena.
JELENA DAILY 