Čekam Simonu iz škole, uključila sam lampice kojima sam obmotala mali bor u saksiji i smetila ga u njenu sobu. Stavila sam joj lampice i na policu sa knjigama i iznad pisaćeg stola. Soba joj miriše na bor, cimet i narandzu. Novembar je takav, rano je za kićenje a ipak ne možeš da odoliš… Kao kad detetu daš čokoladu koju ne sme da otvori pre ručka. Kljuca me ono pitanje da li sam bila dovoljno prisutna za njih prethodnih dana?
Bio je ovo jedan od onih meseci kada se multitasking – ne mogu da pronadjem odgovarajuću reč na našem jeziku, uvuče u svaku poru koliko god to prihvatala ili ne. Ono kad jednom rukom redjam životinjice iznad kade dok se Lav kupa a drugom tipkam po telefonu, ili ono kad napravim 10000 koraka a da nisam ni izašla iz stana. Dani kada sam mama, supruga, kuvarica, spremačica, učiteljica, psiholog, pedagog, medicinska sestra, poslovna žena… Onaj osećaj kad ti na nekim položajima zatreba rezervni igrač, ali ga baš tada nema. Graditi posao od kuće nije uvek lako ali je sloboda koju donosi ipak dovljno velika da ovakvi ekstremni dani postanu samo kapi u okeanu. Neopisiv je osećaj radosti, ushićenja i zadovoljstva kada vidiš da si deo uspeha izuzetnih žena koje menjaju život članovima svoje porodice.
Hvala Disney+ platformi koja je pokrila one rupe kad mi trebaju mirna deca 🙂 Bez sve šale, platforma je genijalna, gotovo sva Disney ostvarnja su na njoj i mnogo više od toga. Simona je oduševljeno gledala Pocahontas, crtani mog detinjstva. Ako još niste imali priliku da pogledate filmsku verziju Aladina, Damba i Kralja lavova, Mazu i Lunju, ne zna se koji je bolji i svi su dostupni na Disney+ .
Imam neki osećaj da su se dva godišnja doba promenila u ovom mescu. Gledam slike koje smo zabeležili početkom i krajem novembra u Dunavskom parku pored velikog četinara drugačijeg od svih. Ako ste bili u parku početkom meseca sigurno ste zastali pred lepotom crveno-narandzaste boje iglica ovog močvarnog drveta. Sugradjani i turisti se uvek slikaju ispod krošnji, a već nakon desetak dana sve iglice opadnu i stvore meke slojevite tepihe oko jezera po kojima klinci obožavaju da gaze. Grane ostaju gole tokom zime i mnogi posetioci parka nikada neće ni saznati da je drvo kojem se dive autentično u svom rodu – četinar koji nije zimzelen.
BOOKS
Dan uoči famozne Black Friday rasprodaje četiri žene su zaglavile na zoomu preko dva sata, pričajući ne o novoj torbi i cipelama, nego, ni manje ni više, o knjizi. Čitala sam je u septembru ali mi je analiza sa njima bila prava poslastica. Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens.
Po preporuci koleginice sa fakulteta (obožavam kada mi se na instagramu jave ljudi koji su bili deo nekog od perioda u mom životu ) , pročitala sam izvanrednu knjigu koja se zapravo ,guta’ u dva dana a onda o njoj razmišljaš dugo posle. ,Mala knjiga’ velikih misli , tako nekako. Pertle, Domenika Starnonea, otvaraju pitanje koliko smo odgovorni za postupke u braku kojima možemo uništiti život potomcima, da li su ga već naši roditelji uništili nama a njima njihovi, koliko se porodica ceni ili obezvredjuje. Zanimljiva psihološka priča o kojoj ćete dugo razmišljati.
Razgovori sa prijateljima, Sali Runi dugo je bila na mom spisku i pronašla sam je u biblioteci. Još uvek verujem da je Sali uzuzetan pisac novog doba, razmišljanja koja pretače u svoja dela su oštroumna i važna, mada mi se ova knjiga učinila nekako bližom mladjoj generaciji njene publike.
A LITTLE BIT OF ESSENTIAL OILS
Novembar je učinio sve što je do njega da se prepustimo užitku u eteričnim uljima – došli su tmurni, kišoviti dani, maglovita jutra i večeri, pale su temperature, svi uslovi stvoreni da ti je kod kuće najlepše. Svako veče u svim difuzerima u stanu je nov blend ulja Winter Nights, koji se još kratko vreme može poručiti u okviru praznične ponude Young Livinga. Topao spoj smreke, kedra, peperminta i narandze koji budi sva čula, asocira na ušuškanu, bezbrižnu zimu, i vraća me u detinjstvo.
Osim ove bočice, ceo praznični katalog poslastica je za ljubitelje eteričnih ulja, a rekla bih da je zvezda ove sezone dečiji difuer u obliku psa, koji, na moju radost, od skoro služi i dečici u jednom predivnom vrtiću u našem gradu.
Kad smo već kod vrtića, išla sam na roditeljski sastanak i prelistala Lavovu svesku u kojoj mu vaspitačice čuvaju sve bitne trenutke od početka. Na pitanje šta bi želeo da bude kad poraste piše da je rekao da želi da radi u svom vrtiću, da bude vaspitač.
Sutra je decembar.
Pročitajte polako i pažljivo prethodnu rečenicu, možete i na glas 🙂 Ako osetite treperenje u duši onda ste moja ekipa. Kao da je život nežniji, sjajniji, radosniji, magičniji, kad kalendar pokazuje 12. mesec.
S ljubavlju,
Jelena
JELENA DAILY 