Danas je ,normalno’ ulagati mnogo energije, vremena i novca u spoljašnju lepotu a ni u pola toliko se ne zanimamo za unutrašnju. Ne postoji ništa što će tako oplemeniti dušu, očistiti srce, i ispuniti ljudski um kao što je čitanje. Knjiga je u ovom brzom, digitalnom svetu postala daleka mnogima.
Razmišljajući o svim temama koje bih želela da obradim pod ovim zajedničkim motivom promena koje su nam istinski potrebne, knjige su bile na vrhu te liste. Znam da bih o dobrobiti i radosti koje čitanje svima donosi mogla pričati i pisati mnogo. Čitanje je moja strast koju kao da sam samo nekako zaokružila diplomom sa Katedre za srpsku književnost pre petnaestak godina. Ipak, nijedna diploma ne može se meriti sa izazovom koju današnji roditelji imaju, medju njima i ja, a to je kako da privole sopstvenu decu da istinski uživaju u knjigama i zavole sve što čitanje nudi živeći u jednoj sasvim novoj eri digitalnog sveta. Sigurno nemam sve odgovore , jer jedan univerzalan ne postoji, ali ono čime se vodim je da u svojoj nameri ne odustajem. Nekako intuitivno sam preduzimala korake koje sam smatrala najboljim za našu decu kako bi zavoleli knjige.
Vodjstvo ličnim primerom
Verovatno ste nailazili na onu šaljivu fotografiju na kojoj roditelji sede sa telefonima u rukama, bez knjiga u svojoj okolini i pitaju se zašto njihovo dete ne želi da čita. U roditeljstvu ne postoji moćnija metoda od ličnog primera koji dajemo deci. Ipak, ovaj deo se teško može lažirati, ako zaista ne osećamo ljubav prema čitanju, ako nikad ne pričamo o knjigama, ako ne posećujemo knjižare i biblioteke redovno, malo je verovatno da će nam deca poverovati koliko je to uzbudljivo. Sigurna sam da za svakoga postoji bar jedan žanr koji će zadovoljiti njegove afinitete i verujem da nema loše knjige, mi je oblikujemo i udahnjujemo joj život čitajući je. Neka je prava za nas, neka za nekog drugog. Strast prema čitanju kod nas odraslih samo treba ponovo otključati i pokrenuti je, ona je u nama.
Neka knjige uvek budu pri ruci
Knjiga ne bi trebala da predstavlja ,slona u prostoriji’ . One bi trebale prirodno da se stope sa svim predmetima koje koristimo u domu. Divno je imati posebno mesto, malu kućnu biblioteku sa savršeno složenim knjigama, ali deci takvi ćoškovi sigurno neće biti posebno zabavni niti će im privlačiti pažnju. Sva je prilika da ćemo i mi često zaboraviti na takve delove našeg doma sve dok ne dodje vreme za brisanje prašine sa njih. Verujem da je nekoliko različitih ,book corner-a’ u domu mnogo bolji izbor. Takozvane stanice sa knjigama, ćoškovi za čitanje, različite gomile na različitim mestima. Na našem stolu u dnevnoj sobi, prostoriji u kojoj se svi ujutro sastanemo i iz koje uveče poželimo jedni drugima laku noć, uvek stoji korpa sa različitim knjigama. Znajući da će kada se probude prvo ući u ovu prostoriju povremeno im menjam knjižice koje stoje u korpi. To su uglavnom knjige koje im vizuelno privlače pažnju, slikovnice sa bogatim ilustracijama ili, za starije, kraće knjige sa manje, krupnijeg, teksta i više slika. Iznenadićete se kako klinci posežu za knjižicom pre nego za daljinskim od tv-a i koliko je dan bolji kada ga započnu u miru listajući knjigu ili slikovnicu. Uz njih, tu su i moje knjige najčešće one koje se mogu čitati bez reda, i često uz kafu u pauzi u danu, umesto da je pijem pretražujući društvene mreže, popijem kafu uz par inspirativnih stranica knjige. Iznenadjujuće je kako uvek otvorim na mestu na kom me dočeka poruka koja mi je baš u tom trenutku trebala.
Čitanje kao ritual
Kada se čitanje pretvori u posebne svakodnevne rituale onda ostvaruje većinu svoje svrhe. Ritual čitanja deci pred spavanje je možda jedna od najlepših aktivnosti koju radimo kao roditelji. Simoni sam počela da čitam svako veče od prilike negde oko njene treće godine. Provetrimo sobu, uključimo difuzer, obavimo kupanjac, obučemo pidzamicu, prigušimo svetlo i otisnemo se u razne svetove kroz knjigu. U početku sam joj malo više parafrazirala, prepričavala, imitirala glasove, kako je rasla čitanje je postajalo tečnije i u priči sam uvek i sama uživala. O da, znam, nekada je posle napornog dana, svih dnevnih uloga i izazova , raznih aktivnosti, zaista teško održati ovu naviku, ali najteže je pokrenuti se. To je svega dvadesetak minuta koje odvajam od večeri i dokazala sam sebi nebrojeno puta da prljavi sudovi i gomila veša neće nikud pobeći dok mi pročitamo naše poglavlje knjige. Isto pravilo važi i za nas odrasle. Lepo je nekim večerima sesti ispred tv-a i pogledati film ili seriju. Normalno je pretražiti ko je kako proveo svoj dan na instagramu, ipak, za to je dovoljno par minuta, ostatak vremena radje provodim uz knjigu, nakon koje uvek lakše i mirnije zaspim.
Čitanje kao deo svakodnevnog života, a ne samo godišnjeg odmora
Da, i ja za odlazak na more pakujem nekoliko knjiga, i na plaži ,progutam’ roman od 300 strana koji bih inače uz svakodnevne obaveze čitala možda i ceo mesec. Ipak, nemanje vremena za čitanje zbog užurbanog života, samo je izgovor i ništa više od toga. Ako nemamo vremena za knjigu, uzrok tome je ili loša postavka prioriteta ili knjiga koja nas nije dovoljno zainteresovala. Uz kvalitetnu i zabavnu knjigu pola sata u danu ćemo uvek pronaći. Možda će biti veći izazov pustiti je iz ruku tada. Matematičkim proračunom bi to značilo da ako nam za čitanje jedne stranice treba minut, za trideset strana nam treba trideset minuta, za deset dana ćemo pročitati trista strana, što je jedna prosečna knjiga. Na taj način mesečno možemo pročitati i više od jedne. Svako ko ima društvenu mrežu ima i pola sata u danu za knjigu. Prioriteti.
Odlazak u biblioteku mora biti posebno radostan dogadjaj
Ooooo da, odlazak u biblioteku je dogadjaj kojem se radujemo svakog meseca iznova. Simona i ja planiramo, pripremamo spisak, istražujemo… Lavu je dovoljno da ga smestimo u okruženje kakvo je dečije odeljenje biblioteke za najmladje, okruži se kutijama sa slikovnicama, sedi, lista, bira, na kraju je najteže odlučiti samo šta nosimo kući. Bitno mi je da ovom činu svi pristupimo potpuno svesno i posvećeno, odlazak u biblioteku ne sme izgledati kao odlazak na šalter pošte, nikako. U letnjim mesecima nakon što pozajmimo nove knjige odlazimo na sladoled i u park da bismo se u miru, na klupici okruženi prirodom upoznali sa knjigama koje ćemo čitati. Lav najčešće traži da mu jednu slikovnicu pročitam odmah u parku. Zimi najčešće odemo na palačinke i sokić u jedan restoran u blizini biblioteke , prelistavamo knjige dok nam se nosići i prsti zgreju… Ukoliko možete samo za sebe da odvojite sat vremena, svratite sami u biblioteku po svoje knjige, a pnda se smestite u neki miran kafić, poručite veliku šolju kapućina i prelistavajte svoje nove knjige. Biće vam to jedan od boljih partnera za kafu, verujte mi. U gradskoj biblioteci Novog Sada, upis za djake prvake je besplatan 🙂
Knjiga je najvredniji poklon
Nema sličnog poklona, koji košta kao knjiga a vredi kao suvo zlato. Podrazumeva se da na sve rodjendane na koje idemo, i kod malih i kod velikih, na poklon nosimo prvenstveno nju, uz još neku sitnicu. Uz posvetu napisanu iz srca nekom ćete pokloniti čitav jedan nov svet koji će istražiti, videti, osetiti, proputovati -kroz knjigu.
,Nosi stari kaput i kupi novu knjigu’ , Ostin Felps
Nedavno sam prisustvovala izvanrednom vebinaru pod nazivom Od čitanja se raste , čiji su učesnici bili i meni izuzetno dragi pisci za decu, Jasminka Petrović i Uroš Petrović, te predstavnca izdavačke kuće za dečiju literaturu. Od skoro je snimak kompletnog vebinara dostupan na YouTube , te vam toplo preporučujem da ga pogledate. Odgovorili su na sva najčešća pitanja na temu čitanja koja sebi kao roditelji postavljamo.
Do sledećeg čitanja ovde, ostanite uz neku knjigu, i javite mi šta trenutno čitate.
Jelena
JELENA DAILY 