Što se mene tiče, novogodišnja proslava bi se sa januara mogla pomeriti na 1. septembar. Od svih dana u godini ovih poslednjih desetak avgusta i prvih nekoliko septembra , dani su od kojih nijedan više ne označava nov početak. Radujem se počecima nekako prirodno, oduvek. Svakom novom. Ipak, priznajem, emocije prema septembru koje sam doživljavala sa svojih deset – dvadeset godina manje nego što ih imam sada, u mnogome se razlikuju. Prošlog septembra naša Simona je krenula u školu, bio je to ogroman nov početak, početak raznih rasporeda, aktivnosti, obaveza , za mene, kao mamu koja uz to radi od kuće, bio je savršen spoj situacija za jedno ozbiljno pregorevanje. Odjednom sam dobila toliko novih uloga. Bilo je dana za koje sam na kraju bila srećna da smo uopšte uspeli da ih privedemo kraju. Znala sam da je vreme za promene i da u ovu novu sezonu života moramo ući savršeno spremni.
,mom life’ ponekad izgleda i ovako…
U narednim danima pričamo o promenama koje nam svima trebaju. Promenama koje su napravile razliku u našem domu, našem životu, verujući da samo mnogo pojedinačnih, malih promena može napraviti razliku u svetu u kom živimo. Dovoljno je krenuti od sebe, svog doma, svoje porodice – sasvim je dovoljno. Male promene, male odluke, pojedinačna odgovornost. Verujem da je jedini svet na koji možemo da utičemo ovaj naš, koji smo izgradili u naša četiri zida. Tu je sva moć u našim rukama. To je naša sigurna luka, tu se živi polako. Tu biramo šta jedemo, šta pijemo, šta slušamo, šta čitamo i gledamo. Tu stvaramo rituale i upostavljamo rutine, tu oblikujemo sebe i stvaramo male ljude koje onda puštamo u svet. Sigurna sam da nije do škole, sistema, ustanove – sve kreće od doma. Pisaću vam o putu promena, verujući da ćete neke preuzeti za sebe.
The change we all need
Iz haosa u red
Iz žurbe u lagano
Iz gomile u minimalno
Iz spoljašnje punoće u punoću iznutra
Iz buke u tišinu
Na kraju, mir je izgubljena umetnost u našem svetu. Jednom sam pročitala da je istinska hrabrost da siđemo sa trake za trčanje i stanemo. To je nekako van naše kulture i nije lako. Ili možda ne mora biti tako teško?
JELENA DAILY 