Razmišljala sam da li da nastavim pisanje ovih svojih mesečnih ,žurnala’ , verovatno kao i većina ljudi koja javno deli neke segmente svoje svakodnevice, i ja se tako zapitam ko će to čitati, i kome je to zaista zabavno. Proteklih pola sata (ponoć je uveliko već prošla – svi spavaju i to je ono samo moje vreme) provela sam skrolajući po sopstvenim blog post-ovima i shvatila da mi njihovo čitanje izaziva radost, vraća me da ponovo proživim neke trenutke, seća me na to kako sam se osećala dok sam ih pisala i u kakvom sam životnom periodu tada bila. Uvek se vodim samo tim osećajem, ako je radost prisutna to je posao u koji vredi uložiti vreme. A, vi, nadam se da i vi možete izvući neku inspiraciju za sebe iz svih ovih redova…
It’s so much better to promote what you love than to bash what you hate
Jessica Alba
Februar je možda kalendarski najkraći mesec, ali smo mi uspeli da u njega upakujemo toliko lepih trenutaka. Vratili smo se jednoj izvnrednoj navici – pozajmljivanju knjiga iz biblioteke, bodrili smo Monu na takmičenju iz atletike, prepešačili smo mnogo kilometara pored Dunava i obišli sva igrališta na kojima smo poslednji put bili još jesenas. Ugurao se tu i po koji sladoled sa jaknom vezanom oko struka, štrandovska kafa i pesak pod prstima – proleće je na par dana pripremalo teren. Ja sam odradila jedno zanimljivo i posebno korisno testiranje odnosa masnih kiselina u svom organizmu, posle kog sam odlučila da promenim neke navike i unapredim životni stil – pisaću vam o tome uskoro…Vratio se i naš bookclub posle pauze od gotovo četiri meseca, i nov spisak planiranih knjiga visi na mom frižideru. Mona je imala raspust posle raspusta i pisana slova se uveliko vežbaju.
Čak tri puta smo bili u bioskopu, drugi deo filma Sing je pobrao sve naše simpatije, preporučila bih ga i nešto mladjoj publici koju ne drži dugo pažnja jer je živ, prepun odlične muzike, i Lav je djuskao gotovo sve vreme. Mona i ja smo same gledale Leto kad sam naučila da letim, i, ako već niste, pogledajte ga sa svojim klincima, mislim da je već za uzrast 7+ prihvatljiv iako nisam uspela da pronadjem preporučeno godište. Lak, zabavan, a istovremeno emotivan uz snažnu poruku, za nas, ljude sa ovih balkanskih prostora, izuzetan film. Kad smo već kod filmova, moja draga prijateljica Lana preporučila mi je ostvarenje koji bih sigurno mogla svrstati medju pet odgledanih filmova sa najboljom tematikom i porukom koju nosi. King Richard sa izuzetnim Will Smithom u glavnoj ulozi zadao nam je pitanja za razmišljanje da li smo i u kojoj meri kao roditelji odgovorni za uspeh svoje dece . Pogledajte ga obavezno, trenutno je dostupan na HBO platformi i javite mi utiske.
I tako… Kupila sam još i prve ovogodišnje zumbule i narcise i imala jednu rundu noktiju u prilično jarkoj crveno-ciklama boji. Neizdrž za prolećem…
—————————- BOOKS——————————
Neukroćena,knjiga Glenon Dojl koja je uzdrmala Ameriku i par nas u book club-u. Ne, nisam rekla da je , bar po nekim mojim kriterijumima, knjiga savršeno ostvarenje, ali ako razmislim koliko smo žustro raspravljale o njoj onda sigurno mogu zaključiti da je Glenon otključala mnoga pitanja, na koja je, nažalost, delimično ostala nedorečena. Zbog površnog opisa važnih i velikih tema ne bih joj dala visoku ocenu, ali, sa druge strane preporučila bih je svakoj ženi sa naših prostora. Za mnoge bi mogla biti poziv na budjenje. Ostavljam vam jedan deo kao lajtmotiv:
,,Kad žena konačno shvati da nije moguće udovoljiti celom svetu, ona može da nauči kako da udovolji sebi.’’
Druga knjiga za februar, koju sam zapravo nabavila još ,vruću’ , čim je izašla iz štampe, pre tri meseca je Manifest junaka svakodnevice , jednog od meni najdražih autora, Robina Sharme. Prvo sam je čitala kao roman a onda sam shvatila da je savršeno štivo za svakodnevnu dozu inspiracije. Stoji mi u korpi na malom stolu i najčešće je čitam uz kafu, nasumično otvarajući poglavlja. Možda sam subjektivna, ali sve Sharmine knjige za mene su literatura sa kojom se ne može pogrešiti. Iako nije koncipirana kao većina njegovih knjiga koje često imaju tu romansijersku dinamiku radnje, ova je više autobiografsko delo, ali se bavi svakodnevnim, a opet, najvažnijim životnim temama. Jedno od meni posebno dragih poglavlja nosi ovaj naziv : Četrdeset stvari koje bih voleo da sam znao u četrdesetoj , i svih četrdeset su vredne zapisivanja.
———A LITTLE BIT OF ESSENTIAL OILS———-
Ok, nisam razmišljala ni sekundu šta bih vam napisala u ovom prozorčetu o februarskoj dozi ,uljne’ inspiracije. Vest koja nije zaobišla nikog je povratak dečijeg startnog seta Little Oilers Kit, koji je pažljivo kreiran baš za njmladje i koji je jedna prava mala revolucija u svetu eteričnih ulja. Osim dečijeg difuzera u obliku sovice, koji još i svira i svetli tu su i mešavine ulja za decu koje će im pomoći da se opuste, kvalitetnije spavaju, koncentrišu se i fokusiraju, srediti situaciju sa nosićima i stomačićima ili ublažiti posledice padova i ogrebotina na koži. Skuvajte kafu ili čaj i pogledajte unboxing dečijeg startnog seta na ovom linku .
——————NOT-SO-HIGHLIGHTS——————
Zimus smo se, vraćajući se sa trga jedne nedeljne večeri, nekako, ne znam kako i ne znam zašto, dotakli teme rata. Pričali smo Moni kako smo Bane i ja bili nešto malo stariji od nje kada smo proživeli bombardovanje, kako smo se sklanjali kada bi se čule sirene… Satima pre spavanja me je ispitivala za detalje, shvatila sam da joj je to nepojmljivo, nije mogla da zamisli svog dedu, mog tatu, u vojničkoj uniformi ni našeg psa koji bi cvileo pred vratima kad bi on otišao. Ne znam zašto smo joj to tada pričali ali znam da smo bili sigurni kako je to jedna od onih istorijskih, sada već davnih priča koje su se desile tamo nekad, kad smo mi bili klinci i koje se u današnje vreme, u savremenom i tehnološki maksimalno razvijenom svetu više nikada ne mogu ponoviti. Oh, kako smo samo bili nivni…
Budite dobro, radujte se svakom novom jutru i svom miru, za neke je to sada ono za šta mole…
Grlim,
Jelena
JELENA DAILY 